Nefunkcionalan, ali svrsishodan!

Moja omiljena reč srpskog jezika je jedan pridev.

Svrsishodno.

Zvuči pomalo arhaično i pretenciozno, verovatno zato što i jeste, kao što i većina stvari obično i jeste onakva kakva se čini, jer lažu oni koji kažu da je sve uvek tako komplikovano i zamršeno i metaforično i metafizički preneseno na nešto drugo.
Svrsishodno je ono šta je shodno svojoj svrsi i nije li to divna osobina u današnjem svetu eksploatacije i koristi. No, da ne bih dalje pljuvala po sajber savremenom svetu, vraćam se naslovu. Funkcija je namena. Ili nije? Funkcionalno je ono šta radi. Nefunkcionalno je ono šta ne radi.
A šta je funkcija reči funkcija? Da označi neku osobinu. Funkcija je dakle osobina nekog predmeta, osobe ili pojave da služi svrsi. Funkcija je dakle češće korišćeni sinonim krasne i obožavane reči svrsishodnost, izvedene od prideva svrsishodan.

Ono čime se ponajviše bavim u poslednje vreme je svrsishodnost u književnosti, pa i same književnosti kao umetnosti.
Paradoks današnjeg shvatanja umetnosti i umetničke slobode: umetnost je lišena funkcije.
Da li to znači da je knjiženost nefunkcionalna? Ne. Zato ovo i jeste paradoks (setimo se definicije paradoksa: ono šta ne može biti, ali ipak jeste).
Književnost svakako funkcioniše, dakle ima funkciju. Svrsishodna je. Ali koja je tačno njena funkcija, njena svrha?

Rekao bi čika Aristotel za dramu da je cilj katarza. Pije vodu.
Zatima imamo basne, priče i ostale žanrove, rodove i vrste sa poukama i poučnim funkcijama. I to je ok, shvatljivo je.
Satire, parodije i ostale kritike društva i karaktera. Mhm.
Ali, onda se pojavljuju razne poetike apsurda koje baš ne nude neke odgovore. Zapravo ne nude nikakve odgovore jer je njihova funkcija da prikažu nešto... želim naći sinonim za apsurd... besmisleno? Ne besmisleno nije reč koju tražim, jer, koliko kod da nisam ljubitelj poetike apsurda, neka dela koja se bave ovom tematikom imaju smisao, a smisao je u prikazu besmisla.

Reč funkcija često u stručnoj literaturi zamenjuje reč uloga. No, da li su ove dve reči baš apsolutni sinonimi, da li su potpuno zamenljive? Recimo u rečenici: Dobio je glavnu ulogu u predstavi. Dobio je glavnu funkciju u predstavi. Ne bih rekla.

Elem, svrsishodno je sve šta služi svrsi. I to je divna karakteristika stvari i ljudi u manipulatorskom sistemu razmišljanja.
Ovaj tekst je potpuno lišen i pouke i apsurda, ali ipak služi svojoj svrsi. Svrha ovog teksta je da govori o pridevu svrsishodno, o mojoj omiljenoj reči i možda da podstakne čitaoca da razmišlja o svojoj omiljenoj reči i o tome šta naše omiljene reči govore o nama.
Nek je slava svrsishodnosti i ubacite je u svoj govor, meni za ljubav.
Živi bili.