Građenje alternativne stvarnosti koja služi samo kao podloga za priču. Fantastično nema glavnu ulogu.
Bezimeni likovi koji nikako nisu tipski. Izvajani su po modelu i zadržavaju baš one ljudske osobine koje piscu trebaju da bi određena ljudska karakteristika izašla u prvi plan i postala tema priče. A šta je ime uopšte? Reč lišena svakog značenja jer ju je prisvoio pojedinac samo svojim prsustvom na zemlji. Ime nije bitno. Bitno je samo šta onaj koji to ime nosi ima da, kroz primer, poruči. Saramogovi likovi prikazani su uvek kroz konkretne situacije (često lišene realnosti, ali opet tako dobro osmišljenje da se u njihovu verodrostojnos ne može odmah posumnjati. Pripovedač raspolaže činjenicama, ali i osećanjima junaka.
Bezimeni likovi koji nikako nisu tipski. Izvajani su po modelu i zadržavaju baš one ljudske osobine koje piscu trebaju da bi određena ljudska karakteristika izašla u prvi plan i postala tema priče. A šta je ime uopšte? Reč lišena svakog značenja jer ju je prisvoio pojedinac samo svojim prsustvom na zemlji. Ime nije bitno. Bitno je samo šta onaj koji to ime nosi ima da, kroz primer, poruči. Saramogovi likovi prikazani su uvek kroz konkretne situacije (često lišene realnosti, ali opet tako dobro osmišljenje da se u njihovu verodrostojnos ne može odmah posumnjati. Pripovedač raspolaže činjenicama, ali i osećanjima junaka.
Teme Saramogovih priča uvek su opšte i univerzalne, jedino forma, neposredna i sirova, doprinosi utisku nečeg novog u književnosti.
Učili su nas još u osnovnoj školi pravilima interpukcije. Nobelovac ta pravila zanemaruje stoga deluje kao buntovnik u svetu književniosti (sasvim pristrasno rečeno). Ali nije da pravila kod Saramaga ne postoje. Postoje, ali su samo njegova.
Pozivanje na Homera kod Saramaga ima još jednu funkciju više od pukog poređenja. I jedan i drugi bavili su se opštim temama i nema sumnje da se pisac nadahnuo Homerovim epovima. Paradoks je u tome što iako kratke Saramagove priče deluju epsko upravo zbog teme i zanimljive forme.
Pozivanje na mit u priči Kentaur. Objašnjenje, tumačenje i interpretacija grčkih verovanja. Život mitskog bića u svetu savremenog društva, koje očigledno odbija svaki oblik mašte i sve svodi na logiku i interes ali kojim pre svega upravlja strah. Strah od nepoznatog, strah od besmrtnog.
Učili su nas još u osnovnoj školi pravilima interpukcije. Nobelovac ta pravila zanemaruje stoga deluje kao buntovnik u svetu književniosti (sasvim pristrasno rečeno). Ali nije da pravila kod Saramaga ne postoje. Postoje, ali su samo njegova.
Pozivanje na Homera kod Saramaga ima još jednu funkciju više od pukog poređenja. I jedan i drugi bavili su se opštim temama i nema sumnje da se pisac nadahnuo Homerovim epovima. Paradoks je u tome što iako kratke Saramagove priče deluju epsko upravo zbog teme i zanimljive forme.
Pozivanje na mit u priči Kentaur. Objašnjenje, tumačenje i interpretacija grčkih verovanja. Život mitskog bića u svetu savremenog društva, koje očigledno odbija svaki oblik mašte i sve svodi na logiku i interes ali kojim pre svega upravlja strah. Strah od nepoznatog, strah od besmrtnog.
Fikcija koju vidimo u priči je surovi prikaz društva koz banalnu i detinjastu igru šta bi bilo kad bi bilo. Šta bi se desilo kada bi stvari bile žive i kada bi mogle da pruže otpor. Prikaz našeg društva, samo u paralelnoj stvarnosti. Sve je isto, ali su predmeti živi.
Slična kritika društva se sreće u Priči o nepoznatom ostrvu. Prikaz ljudskog straha od smrti. Smrt kao zaraza. Sklonite smrt da je ne gledam očima, jer ono šta mi nije pred očima očigledno ne postoji. Koliko god da je zamisao kralja bila savršena ona propada jer smrt je jača od čoveka. Smrt uvek pobeđuje.
Slična kritika društva se sreće u Priči o nepoznatom ostrvu. Prikaz ljudskog straha od smrti. Smrt kao zaraza. Sklonite smrt da je ne gledam očima, jer ono šta mi nije pred očima očigledno ne postoji. Koliko god da je zamisao kralja bila savršena ona propada jer smrt je jača od čoveka. Smrt uvek pobeđuje.
Нема коментара:
Постави коментар