Slika vredi hiljadu reči?

Zavisi čijih i zavisi koja slika. Slika koja se kreće i koju prati zvuk = film. Želim da verujem da živm u vremenu procvata filmske industrije. Ali pre će biti vreme vladavine televizije.

Film
Prvo nem. Potom sa tonom, ali bez boje i na kraju sa tonom, bojom, pa još sa specijalnim efektima, zatim i u 3D varijanti. Film se svakako odupire kraljici Televiziji.

Volim film. Ne gledam televiziju već godinama. Film mi je draži jer ne traži od mene da se svakog dana posle ručka nacrtam ispred televizora. Ne traži obavezu. Sama biram kada ću da ga gledam i dok ga gledam nisam sama. Drugačiji je doživljaj gledanja fima na DVD-u kod kuće i u bioskopu. Da ne bih bila u iskušenju da opletem po televiziji (tj. načinu na koji nam ispira mozak i uništava zdravlje) prelazim na razliku između knjige i filma.

Knjiga je starija. Biblija je knjiga. Kuran je knjiga. Knjiga dakle može biti svetinja. Da li se to može reći za film?
Slika ne vredi hiljadu reči. Makar ako je u pitanju moja slika. Lakše mi je da izgovorim ili napišem hiljadu, dve, tri hiljade reči nego da nacrtam jednu valjanu sliku. Može biti da je ova fraza jednostavno pogrešna, no pre će biti da ja ne znam da slikam. Knjiga jeste starija i ona će uvek inspirisati režisere da prema njoj snimaju film, ali može i obrnuto. Nisu li ekspresionisti još pre stotinak godina baš iz filma preuzeli metode? Npr. postupak montaže. Bili su inspirisanisani pokretom i na sve načine su težili da ga ubace u svoje pljosnate dvodimenzionalne knjige. Nije da su ikada to uspeli, ali njihov trud rezultovao je novim postupcima, originalnim i osvežavajućim. Knjiga se nije dala uništiti. Borilila se. Davala je inspiraciju filmu i od njega je ponovo primala. Recikliranje ideja, nikako ekonomičnost. Simbioza?
Da li izraz lica ikada može zameniti unutrašnji monolog? Znam da postoje postupci i u filmu koji to omogućavaju, ali da li režiser, koji pretapa knjigu u film ima istu viziju makar jedne scene kao ja? Ili vi? Nije li lepota baš u tome što svako od nas čitajući knjigu zamišlja drgo lice, drugačiji osmeh ili suzu?  Svakako se bolje identifikujem sa likom iz romana ili pripovetke nego iz filma. Nekada samo detalj zna da upropasti čitavu scenu iz filma, jer film ima svoj rok snimanja i budžet. Knjiga je slobodna, ali isto tako je i nema i crno bela.
Kao student književnosti logično bi bilo da branim knjigu i da kažem kako nikada neće izumreti. Istina je da bih volela da neke fimove analiziramo na isti način na koji analiziramo knjige. Knjige čitam kada sam raspoložena ili kada fakultet to traži, ali svaki dan odgledam po makar jedan film jer ga volim.
Lenjost? Nedostatak mašte?
Ne bih rekla. Film samo pruža više prostora da se umetnik izrazi. Knjigu piše pisac i samo on. U stvaranju filma učestvuje čitava ekipa čija imena počasno gmižu na kraju svakog filma: režiser, producent, glumci, šminkeri, kostimografi, statisti...
Na dodeli Oskara koliko kategorija za fim postoji? Najbolji film, glumac, glumica, ženska sporedna uloga, muška sporedna uloga, muzika, animacija...

Mašta, jupi!

No ipak, bila u pitanju knjiga ili film na kraju dana bitno je samo da nije stvarnost.