недеља, 3. јул 2011.

Zašto književnost?


*Zato što je ekipa na FON-u *

-Od čega ćeš da živiš?
-Žensko je, udaće se.

 A sve šta sam u detinjstvu želela je da budem pilot.
Čini mi se da me je svaka mamina drugarica ili koleginica barem deset puta pitala šta želim da budem kad porastem. Pilot! Želim da letim daleko i da se onda vratim i da pričam svima kako sam bila daleko, daleko, kako sam letela sa pticama i iznad njih. Ali to nije za devojčice... Književnost svakako jeste. Da me sada vide te tete klimale bi svojim damskim glavama, ali tako da ne pokvare svoje damske punđe. Dugo sam želela da budem pilot, ali nisam smela nikome da kažem, jer to nije za devojčice. A ne znam ni kako se postaje pilot. Verovatno postoji škola. I dok ovo pišem osećam da sam izneverila samu sebe što se nisam više trudila da postanem pilot... Ne sećam se ni kada ni kako sam odustala od toga. Tešim se: odlučila sam se za metaforično letenje, za maštu, za nešto šta priliči devojčicama...
Zvuči otrcano, jer i jeste otrcano (otrcane fraze su najbolje jer upravo ta otrcanost svedoči o njihovoj prečestoj upotrebi, šta opet svedoči o njihovoj univerzalnoj istinitosti), ali preživeti pakao srednje škole bez i jednog pokušaja ubistva ili samoubistva je uspeh. Nije da sam bila neshvaćena, ali su mi svi delovali potpuno nezanimljivo. To opet nije strašno, ali baš svaki dan provoditi sa ljudima sa kojima ne delite nikakve interese vas može učiniti duhovno utrnulim. Ali tu su knjige i svi smo mi odlučili u srednjoj školi da ćemo studirati književnost, jer nam je bilo dosadno, a mrtvi pisci često su nam se činili zanimljiviji od živih ljudi iz naše okoline, koji prosto ne pokazuju interes ni za šta.
Na svu sreću ekipa je otišla na popularne fakultete. Meni je ostalo samo da završim fakultet i da se udam jer:
-Šta ćeš s tim, molim te?
-Nokte možeš da lakiraš i na Pravnom ili Učiteljskom.
-Jao, tu ima da se čitaaa...
-Ti bi kao da se praviš pametna, je l'? Da praviš gužvu na birou?
No, zaključak nije da ja učim za svoju duši, a oni za pare. Mnogo je jednostavnije.
Imam drugaricu koja ima dijabetes od svoje četvrte godine života i nećete se pitati zašto je upisala medicinu.
Imam i drugaricu koja ima opsesivno-kompulsivni poremećaj. Upisala je psihologiju.
Po istom principu sam ja upisala književnost.
Bilo je logično.
Logično veliš?


Нема коментара:

Постави коментар