U poslednjih godinu dana primetila sam da je došlo do velike promene u društvu. Ceo grad deluje nekako otvorenije, slobodoumnije, sa manje šunda i kiča, sa manje predrasuda.
Kada sam svoje zapažanje iznela izvesnoj Maji, rekla mi je da samo nismo više u srednjoj školi.
Čekaj, Majo. Kakve veze ima srednja škola sa širenjem ukusa i vidika moje okoline?
Pa, da! Promenismo okolinu. Nema više prepričavanja tračeva i listanja Tračare, Reportera i ostalih skandaloznih novina. Više nisam u toku sa šatro urbanim dešavanjima. Mada sam se kroz čitavu srednju školu borila da ne znam o čemu ti listovi govore, bilo je neizbežno pored toliko blebetanja i ogovaranja. Ne znam ko je u poslednjih godinu dana ugradio (ili ugradila) silikone. Ne znam ko je čiji dečko/devojka. Ne znam čiji novi singl je izašao iz zatvora (ovde preterujem, svi znamo ko je u pitanju).
Neću lagati da mi nedostaje srednja škola, ali bih volela da sam imala snage da se više potrudim da objasnim prirpodno-matematičkom smeru razlike izmeću nekih pojmova. Ne mislim da su glupi i plitki. Što se tiče matematike, a naročito fizike, u odnosu na mene svako od njih bio je Ajnštajn. To što racionalno obrađuješ informacije nije izgovor da svojom Biblijom nazivaš Tajne tog-i-tog džeseta 2. Volela bih da sam makar pokušala da pomerim ljude iz blata logičnosti u koje su se zaboli.
~Pojmovi koji su ostali nedokučeni većini ljudi koji nemaju tu čast da studiraju književnost su:
LIRSKI SUBJEKAT/ PRIPOVEDAČ - o kome je profesorka pričala dok smo svi pokušavali da na dvočasu srpskog shvatimo kako se aminokiseline vezuju u poliNeMoguDaSeSetimKoje lance uz oslobađanje H2O i da li ih neki položaj, čega ono beše, čini alifatičnim ili aromatičnim.
Dakle ono šta je profeseorka pričala sebi u bradu verovatno je bilo sledeće:
Pisac/pesnik nije lirski subjekat.
Šta li je onda pitate se.
Lirski subjekat je onaj koji oseća sve ono o čemu pesma govori.
Ne krivim ljude koji su ovo prevideli. Na kraju krajeva ko je taj što piše pesmu? Lirski subjekat ili pisac?
Pa, pisac! Kao što glumac glumi. Glumac glumi, ali koga glumi? Glumi nekog lika. Paralele se mogu podvući. Pisac neku ideju iskazuje koristeći lirski subjekat. On govori umesto pesnika. Dakle, kao što glumac nije lik koji tumači, tako ni pisac nije lirski subjekat.
Isto je i sa pripovedačem. Ne prepričava nam pisac nešto šta se zbilo, već to čini pripovedač. Pripovedač može da nas vodi kroz priču koju već poznaje i kao da je se priseća . Ali može i da se sa nama čudi događajima. Kao on to nije znao od ranije.
KONTEKST VREMENA - to je onaj uvodni čas na kom smo crtali po sveskama, slušali muziku (da profesorka ne vidi), pričali o svađama Karleuše i one-srpske-majke-koja-ne-sme-biti-imenovana (nemam neki razlog, samo je ne volim).
Pričala nam je profesorka i o tome kada je i zašto nastala Biblija, Kanconijer, Čiča Gorio (ili kako smo ga zvali Čiča Smorio) i pričala nam je o vremenu i uslovima koji su uticali na Dostojevskog dok je pisao Braću Karamozove. Ali šta će nam to u životu?
Mnogo je bitno razumeti kontekst u kom je delo nastalo. Da smo slušali uvodni čas u Bibliju ne bismo izgubili nedelju dana na nepotrebnu raspravu o položaju žena u Bibliji. Ne može se književno delo nastalo tako davno posmatrati iz savremene feminističke perspektive. Da smo slušali kontekst, ne bismo gubili vreme na bespotrebna pitanja. Razumeti vreme i društveno-istorijeske okolnosti je krucijalno za razumevanje bilo kakvog teksta.
U mojoj porodici tradicionalno se gaji netrpeljivost prema reči intelektualc. Za nas intelektualac je pogrdna reč, koju vezujemo za one koji se prave pametni.
Učili su me da diploma vredi samo onoliko koliko si zbilja naučio stičući je.
Širimo znanje!
Kada sam svoje zapažanje iznela izvesnoj Maji, rekla mi je da samo nismo više u srednjoj školi.
Čekaj, Majo. Kakve veze ima srednja škola sa širenjem ukusa i vidika moje okoline?
Pa, da! Promenismo okolinu. Nema više prepričavanja tračeva i listanja Tračare, Reportera i ostalih skandaloznih novina. Više nisam u toku sa šatro urbanim dešavanjima. Mada sam se kroz čitavu srednju školu borila da ne znam o čemu ti listovi govore, bilo je neizbežno pored toliko blebetanja i ogovaranja. Ne znam ko je u poslednjih godinu dana ugradio (ili ugradila) silikone. Ne znam ko je čiji dečko/devojka. Ne znam čiji novi singl je izašao iz zatvora (ovde preterujem, svi znamo ko je u pitanju).
~Pojmovi koji su ostali nedokučeni većini ljudi koji nemaju tu čast da studiraju književnost su:
LIRSKI SUBJEKAT/ PRIPOVEDAČ - o kome je profesorka pričala dok smo svi pokušavali da na dvočasu srpskog shvatimo kako se aminokiseline vezuju u poliNeMoguDaSeSetimKoje lance uz oslobađanje H2O i da li ih neki položaj, čega ono beše, čini alifatičnim ili aromatičnim.
Dakle ono šta je profeseorka pričala sebi u bradu verovatno je bilo sledeće:
Pisac/pesnik nije lirski subjekat.
Šta li je onda pitate se.
Lirski subjekat je onaj koji oseća sve ono o čemu pesma govori.
Ne krivim ljude koji su ovo prevideli. Na kraju krajeva ko je taj što piše pesmu? Lirski subjekat ili pisac?
Pa, pisac! Kao što glumac glumi. Glumac glumi, ali koga glumi? Glumi nekog lika. Paralele se mogu podvući. Pisac neku ideju iskazuje koristeći lirski subjekat. On govori umesto pesnika. Dakle, kao što glumac nije lik koji tumači, tako ni pisac nije lirski subjekat.
Isto je i sa pripovedačem. Ne prepričava nam pisac nešto šta se zbilo, već to čini pripovedač. Pripovedač može da nas vodi kroz priču koju već poznaje i kao da je se priseća . Ali može i da se sa nama čudi događajima. Kao on to nije znao od ranije.
KONTEKST VREMENA - to je onaj uvodni čas na kom smo crtali po sveskama, slušali muziku (da profesorka ne vidi), pričali o svađama Karleuše i one-srpske-majke-koja-ne-sme-biti-imenovana (nemam neki razlog, samo je ne volim).
Pričala nam je profesorka i o tome kada je i zašto nastala Biblija, Kanconijer, Čiča Gorio (ili kako smo ga zvali Čiča Smorio) i pričala nam je o vremenu i uslovima koji su uticali na Dostojevskog dok je pisao Braću Karamozove. Ali šta će nam to u životu?
Mnogo je bitno razumeti kontekst u kom je delo nastalo. Da smo slušali uvodni čas u Bibliju ne bismo izgubili nedelju dana na nepotrebnu raspravu o položaju žena u Bibliji. Ne može se književno delo nastalo tako davno posmatrati iz savremene feminističke perspektive. Da smo slušali kontekst, ne bismo gubili vreme na bespotrebna pitanja. Razumeti vreme i društveno-istorijeske okolnosti je krucijalno za razumevanje bilo kakvog teksta.
U mojoj porodici tradicionalno se gaji netrpeljivost prema reči intelektualc. Za nas intelektualac je pogrdna reč, koju vezujemo za one koji se prave pametni.
Učili su me da diploma vredi samo onoliko koliko si zbilja naučio stičući je.Širimo znanje!
